80-te su bile zakon!

Ovog leta pojavila se Netflix-ova serija „Stranger things“. Dve noći provela sam budna gledajući je. Progutala me je.

Serija je omaž svim filmovima fantastike i horora koji su snimani 80-ih godina (Alien, Thing, E.T., The Goonies, Poltergeist…) kao i neka vrsta tribute-a Stivenu Kingu, Stivenu Spilbergu i drugima. Serija koja me je vratila direktno 3 decenije unazad u vreme kada sam se osećala najbezbrižnije ikada.  Setila me je na trenutke kada brat i ja ulazimo u dnevnu sobu, rano ujutru i puštamo film E.T. na video rekorderu ili se ušunjavamo u maminu i tatinu sobu kako bismo igrali igrice. Naslovna tema „Stranger things“ podsetila me je na zvuke koje su ispuštali kompjuteri ZX Spectrum i Comodore 64. Doduše, više sam volela ovaj prvi. Mnogo više! Imao je mekanu, gumastu tastaturu, bio je malen i što je najbitnije imao je nacrtanu dugu! A Comodore 64, on je nekako bio za mog brata (ili je to bar tako bilo u mojoj glavi) – muški kompjuter i ženski kompjuter. Sva sreća, te su moji roditelji bili zaluđenici za tehnologiju i imali smo sve što se u to vreme pojavilo na tržištu. Fascinirala sam se svakim novim uređajem koji smo uneli u kuću. No, taj ZX Spectrum, taj prvi „računar“ ostao je u sećanju kao jedan od dražih.

Sećate li se igre Boulder Dash? A Manic Miner, Chuckie Egg, Tetris, Sabre Wulf? Ili, na primer, Elite koju nikako nisam volela niti razumela. Aliiii, ne lezi vraže. Iako je Comodore 64 bio „manje omiljen kompjuter“ i nije bio “deo porodice” ipak je imao svoje ozbiljne adute:  bila sam opčinjena sa Prince of Persia, zaluđena sa The Winter Games, Pitstop-om, Loderunner-om.  Okupljali smo drugare i drndali one tastature do iznemoglosti.

Jednostavno, brat i ja smo odrasli uz kompjuter, pratili sve trendove buduće PC-jeve… I ne, nismo ostali otuđeni jedni od drugih, od ljudi i od sveta, kako se to nekada mislilo, a vidim, misli se i danas. Nismo postali agresivniji igrajući Wolfenstein 3D, niti pametniji igrajući Tetris. Postali smo ono što jesmo zahvaljujući vaspitanju naših roditelja, podlozi koju su nam usađivali od rođenja, onoj ispravnoj i kvalitetnoj gde su nam sve obezbedili, ali nas i naučili kako se koristi. Današnjoj deci tehnologija je mnogo dostupnija, raznovrsnija.  Oni sa 5, 6 godina već skajpuju sa babama i dedama, igraju igre, koriste viber, znaju šta su društvene mreže i Pokemoni. I to je vreme u kome oni žive. Ukoliko im pružimo dobru osnovu uz puno pažnje i razgovora, sve to klinci mogu pretvoriti u genijalnost. Nećete vaše dete upropastiti dajući mu da igra igre, koristi programe i uređaje. Tj. hoćete ako je to jedina zabava koju mu pružate i ako nemate vremena za njih pa mu u one malene šake gurnete daljinski li tablet. Dozvolite mu da bude u korak sa vremenom, ali ga naučite da to vreme pravilno koristi.

A zašto sam napisala ovaj tekst? Zato što se poklopio sa svim onim što mi se proteklih meseci događa, ono što posmatram kod klinaca, sa nekim odlukama vezanim upravo za to šta im i koliko kupiti ili dozvoliti. A onda me kompanija Intel pozove na saradnju i ja se obradujem. Zašto? Zato što nudi prvi računar za klince, nešto što treba obezbediti mladoj generaciji u prvom susretanju sa istim. Zato što dete ne treba  izopštiti iz ove trke sa vremenom i tehnologijom, kao što nismo to bili ni mi.

14159294_10210700224721230_1513423017_n

Comments

comments

 

Leca Shargarepica

Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja. Sociolog. Marketing umetnik. Skriboman. Vlasnik doma za stare Alta Vista i marketinške agencije. Enterpreneur.